Удобно смо се сместили и убацили жетон за још једно путовање у прошлост, ,,watching tour“. Овај пут полазећи од максиме нашег великог нобеловца Иве Андрића: ,, да је сваки човек дужан свом завичају“, кренули смо у нову авантуру кроз Пројекат ,,Трагом успомена са старих разгледница мога завичаја“. Ученици III-1, III-2 и III-6 вратили су поглед уназад кроз објектив сећања залазећи у период 19. и 20. века.
Трагајући за разгледницама са градским мотивима, осврнули смо се на сам зачетак фотографије у Срему, датиран на другу половину 19. века. Прве фотографије припадале су сликарским радовима које су потписивали молери и светосликари. Фотографско умеће у град доносили су путујући фотографи из Будимпеште, Сегедина, Темишвара… Захваљујући брзом напретку фотографије, поред грађанског портрета, јавља се и примењена фотографија као и документарна просторних и урбаних целина и панорама града.
Разгледнице или ,, путујуће слике и поздрави“ како су их још називали савременици, су посебна врста фотографије која припада групи масовних медија и представља нови облик комуникације, спој визуелног доживљаја и писане речи, самим тим сврставамо их у документарну грађу, историјске изворе за проучавање прошлости које сведоче о времену у ком су настале. Прве разгледнице у Европи везују се за Француско-пруски рат. Међутим прва права разгледница, како тврде картографи (љубитељи и колекционари разгледница), штампана је поводом Париске изложбе 1889. са чувеним мотивом Ајфеловог торња, док код нас 1871. помиње се карта официра Петра Манојловића упућена из отменог Беча у зелени Сомбор. Да би једна разгледница стигла до крајњег потрошача, било је потребно ангажовати рад фотографа, графичара и издавача. Велике заслуге за израду старих разгледница нашег града приписују се књижару Радивоју Поповићу, штампару Луки Топаловићу и фотографима Егитију Даненбауну, Исидору Вајсу…
Разгледнице буде сећања на нека давно прохујала времена и заиста је фасцинантно колико те живописне карте, димензије само 14×9 cm, крију драгоцених информација о граду. Писана реч са реверсне стране даје нам податке о житељима града, открива њихове судбине, ниво образовања, мобилност, комуникативност, емотивни сензибилитет, док писмо и језици указују да је реч о мултинационалној и мултиконфесионалној средни. Још једном смо се уеврили да слика говори више од хиљаду речи. Пажљиво посматрајући аверсну страну и детаље илустрација, поред препознатљивих архитектонских здања попут Српског дома (Градске библиотеке), Имовинске општине (згараде Супа), Српске школе (дечије одељење Градске библиотеке), казнионе, болнице, типичних верских објеката, упознајемо и грађанске куће и њихове власнике, Ћиру Милетића, Игњата Јунга, Илију Бајића… Понешто можемо сазнати и о појединостима живота грађана попут њихових занимања, назива радњи, о рекламама, моди, начину одевања, урбанистичком развоју, архитектонском укусу, стилу, променама назива улица…
Посебан фокус пројекта стављен је на разгледнице Митровачке гимназије, обзиром да наша Дама ове године обележава велики јубилеј 185. година постојања. Тим поводом ученици ученици III-1, III-2 и III-6 израдили су едукативне паное на тему историјата и знаменитих личности школе, а ученици III-1 у ту част направили су и макету школе.
Живот на разгледницама је увек некако лепши, љупка имагинација једног града, незаборавни тренутак времена. Разгледнице су као сувенири, неизоставни део путовања, одрастања многих генерација прошлог века. Данас су нажалост можда неоправдано претрпеле ударац нових технологија, поготово постојањем друштвених мрежа, али морате признати нема тог мејла нити емотикона који може да замени топлину руком исписане поруке на полеђини праћене неизоставним ,,Примите топли поздрав из…“
Скорашњи коментари