Током протекле две недеље ученици I-1,2,4,С на часовима историје, низом активности, презентацијама, израдом едукативних паноа, практичних радова упознали су се са праисторијским наслеђем наше земље, Културом Лепенског вира, Старчева и Винче.
Разоткривајући скривене загонетке праисторијског живота некако спонтано наметнула су се питања: како је све почело, ко су били први прауметници, да ли је већа историјска тековина камена алатка, грнчарски точак или симболично изражавање првих прауметника и напослетку неизоставно питање мистериозног нестанка ових култура са историјске позорнице.
Нарушавајући уобичајено поимање часова историје на један другачији иновативан начин спознали смо уметност давних, прадавних времена, кроз мини пројекат (Пра)историјска култура као инспирација.
Иако праисторијски људи нису имали развијену естетску свест, намера нам је била да надахнуће праисторијом преточимо у радове који ће красити ентеријер школе.
Бар на тренутак, времепловом смо се вратили неколико миленијума уназад, у време непојмљиво различито од нашег. И тако, замишљајући титраје и одсјаје прве ватре поред огњишта, полако лагано кроз причу и музику под обрисима графитне оловке појавиле су се прве контуре Прародитељке, Водене виле, Родоначелинка, а веште руке обликовале су од глине и глинамола реплике фигурина Хроноса, Адама, Данубијуса, Даме из Винче…
Ова права мала уметничка дела усидрена на ходнику испред кабинета 31 својом лепотом поништавају осећај протицања времена и унапред се радујемо да ће бар на тренутак привући по који радознали поглед ученика у пролазу, на паузи до следећег часа.
“Образовање није оно што учитељ предаје као градиво, образовање је спонтани процес, и не стиче се само слушањем речи, већ искуствима у одерђеном окружењу и простору.”
Марија Монтесори
Скорашњи коментари