Лутајући магловитим ходницима и скривеним одајама прошлости, ученици II-1,2,4,С наставили су традиционално путовање кроз прошлост и време и уверили нас да средњовековље није баш увек период мрачњаштва како је то уврежено мишљење.
Осликавајући портрете светородне династије Немањића која је столовала овим просторима два века, изнедрила 11 владара, открили су узбудљиве приче: о трону, љубави, подвизима, интригама, заплетима, обртима, укрштању мачева, територијалним дометима, уздизању, тријумфима и поразима…
Истражили су ко су биле знамените, вољене, префињене, љупке, достајанствене животне сапутнице, тихе даме из сенке са којима су Немањићи делили добро и зло. Да ли је прича о измаштаној, бајковитој долини јоргована истинита или fake?
Сазнали су и занимиљиве информације о средњовековној трпези, гастрохеритологији, ђаконијама, гурманлуцима, ретким и скупоценим намирницима, храни као демострацији моћи, разликама у начину исхране владара, ритера, ратара и монаха; какве су гозбе приређивали, какво су посуђе користили, како је изгледала средњовековна брза храна и наравно разоткрили су чувени мит о употреби златног есцајга.
Културна заоставштина је најдрагоценија имовина која чини идентитет једног народа, а да су Немањићи били велики ктитори и неимари казује чињеница да су нам оставили више од 200 задужбина, само Милутин преко 40, од чега је чак 8 уписано у Унесковом регистру светске баштине. Живописање храмова у српско-византијском стилу надгледао је лично први српски архиепископ Сава, а Србија је била отворена актуелним уметничким токовима тадашње Европе и ангажовала је архитекте и сликаре како са истока тако и са запада.
Још један важан сегмент средњовековног живота је одевање, те су се низала питања: да ли су Немањићи пратили модне трендове, које су боје и тканине биле популарне, да ли је постојао дрес-код и одакле су модни стилови и утицаји долазили. О начину одевања сазнајемо из писаних и ликовних извора у првом реду средњовековног зидног сликарства и минијатура, као и на основу изузетно ретких сачуваних делова одеће и тканина, а портрети владара и властеле представљају непроцењив извор за проучавање и анализу.
Сем стицања знања, часови на тему Немањића, дали су прилику ученицима да покажу своју машту и кретивност кроз драматизацију, креирање Вајбер стикера, видео-записа и цртање стрипова. Прича о Немањићима и даље живи кроз митове и легенде, за све оне жељне авантуризма и истраживачког духа послужиће легенда о скривеном злату које још није пронађено, народно предање каже да се скривено благо Немањића налази у Чачанском крају у селу Острова, па ако вас пут нанесе уз реку Островку, неприступачним стазама све до врха оближње планине, знате шта вам је чинити… О овом благу писао је Чедомиљ Мијатовић у роману „Рајко од Расине“ давне 1893. Бежећи од Турака народ је сандуке пуне блага сакрио у пећини и од тада потрага за скривеном ризницом средњовековних валдара не престаје.
Скорашњи коментари