У мору бескрајно брзих вести, блокбастера, франшиза, римејкова, не тако давно, само пар година уназад са великм усхићењем ишчекивали смо нове епизоде Игре престола, у једном даху читале су се узбудљиве авантуре Хари Потера, пратиле пустоловине Господара прстенова, оживљени екранизовани ликови нордијских сага и грчке митологије… и тако некако неоправдано запостављане су приче наших предака.
Мотивисани речима просветитеља Доситеја Обрадовића „идућ’ учи, кроз векове гледај“, током протеклих неколико недеља, ученици II-1, 2, 4, С упустили су се у још једно путешествије у прошлост, завиривши у скривене кутке тајанствене антикварнице минулих времена, кроз мини пројекат – Стари Словени.
Корак по корак, фрагмент по фрагмент, у овај далеки свет прекривен велом тајни мистерије увели су нас записи Страбона, Херодота, Тацита, Приска, Прокопија из Цезареје, Меандра, Јована Ефеског, Константина VII Порфирогенита, Ал Малусидија, Ибн Ал Факина, Ибн Фадлина… Путем вршњачке едукације, едкуативних плаката и презентација, ученици су изложили своја сазнања, истине и заблуде: о пореклу, етногенези, прапостојбини, физичким карактеристикама, животу, обичајима, начину одевања, гастрономији, ратничким способностима, развоју писмености, симболима попут коловрата, дрвета живота, култу биљака, посебно дрвећа храста, брезе, зове. Оживели су сећања на давно заборављене митове и легенде.
И ма колико се мало зна и колико је тешко класификовати и конструисати старословенски Пантеон обзиром на мноштво богова, једно је сигурно – многи хришћански празници као што су св. Никола, св. Илија, св. Ђорђе, св. Петка, носе особине богова попут Сварога, Јарила, Перуна или Мокоше (култа Мајке Земље). Такође знамо да многе празнике празнујемо баш у време и на начин како су то радили многобожачки преци. Посебно интересовање ученика привукла су митолошка бића: баук, баба Јага, виле, вукодлаци, вампири, водењаци, чињарице, дрекавци, тодорци, аждаје, змајеви, караконџуле…
Ученици су покушали и да одгонетну зашто је раскршће место спајања светова, зашто се и дан данас носи црвени конац или зашто се млада преноси преко прага и каква је веза прилога „дабогда“ и врховног бога Дажбога?
Иако су нам векови донели бројне промене и мењали начин живота, митови и легенде који су чинили свакодневницу наших предака Старих Словена, опстали су у народним веровањима на различите начине. Пагански обичаји успели су да преживе покрштавање и остану део богатог митолошког света сачувани у народним обичајима, песмама, фолклору, традицији и културном наслеђу.
Скорашњи коментари